Aronija lekovita voćka

Aronija je bobičasto voće, slično borovnici i visokootporno na niske temperature, zbog čega se naziva i sibirska borovnica. Raste na listopadnom grmu. Postoje dve - tri vrste.[2] Poreklom s istoka Severne Amerike. Drvo aronije naraste najčešće 1-6 metara. Bujnog je rasta, a rezidbom se oblikuje u manji grm. Najčešće obitava u vlažnim šumama i močvarama.[3][4][5][6] Često se gaji i kao ukrasna biljka.

Poseduje visoki stepen otpornosti na mraz, tako da je otporna na zimu i do -47° C. Zbog toga je dosta rasprostranjena u Rusiji, Finskoj i Švedskoj. Takođe je otporna i na sušu, insekte, zagađenja i bolesti.

Crvenoplodna aronija

'Crvenoplodna aronija' (lat. Aronia arbutifolia) naraste 2-4 mu visinu, ređe 6 m. Listovi su joj 5-8 cm široki. Cvetovi su joj beli ili bledo ružičasti, otprilike 1 cm široki. Plod je crven, 4-10 mm širok i otporan na zimu.[3]

Crnoplodna aronija

Crnoplodna aronija naraste u visinu malo manje od 1 m, a retki primerci su narasli 3 m. Listovi su najčešće 6 cm široki. Cvetovi su beli, imaju 1.5 cm širine. Ispočetka je plod crvene boje. Kad naraste, plod je crne boje, veličine 6-9 mm.[4]

Ljubičastoplodna aronija

Ljubičastoplodnu aroniju smatra se hibridom crvenoplodne i crnoplodne aronije, dok ga neki smatraju i zasebnom vrstom. Cveta od aprila do jula. Plod joj je tamnoljubičaste do crne boje, 7-10 mm širok.
(Vikipedija)

Plodovi aronije su bogati hranljivim i lekovitim materijama. Sadrže saharide, šećere, celulozu, pektine, organske kiseline, antocijan.

– Aronija je prava riznica makro i mikro elemenata, poput gvožđa, kalcijuma, bakra, joda, bora, molibdena, mangana, kalijuma i kobalta, te vitamina C, P, PP, B6, B2, E i provitamina A. Sadrži i najviše antioksidanata, mnogo više od borovnice, kupine, maline ili crne ribizle. Dnevne potrebe za antioksidantima zadovoljiće 20–30 grama ovih bobica.